GRADU MOM
(posveceno Somboru)
Somborsko pozorište
Grade moj,
zeleni grade, grade snevani,
Razapeta su
jedra za put ni blizak ni znan
Ljudi ce tvoji
sa tornjevima ostati spevani,
A izvor pesama
Vremenom zavejan.
Ne odaj, grade,
samotne korake moje
Ni želju da
prolaznike zagrlim redom
Prećuti suze
skamenjene u uglu oka što stoje
Pred začuđenim
drvoredom.
Ne odaj
ribarenje zenica mojih ove noći
To one rekom
susreta želju love
Zastri prozore
meseca, bez zbogom valja poći
Gorak i kivan na
sve tobožnje boginje
i na bogove!
Ne snevaj za
mojim odlaskom neuke ptice let
Grade moj, grade
i kroz oluje vetrova znam
Ipak
Ne odaj da mi je
krilo zadrhtalo kao cvet
Što sam do obale
ispratio sebe sam.
Ne odaj, grade,
kišama pesme moje
Pevao sam za sve
dobre ljude na svetu redom
Živima
I onima što
kameni i svetli večito stoje
U parku pod
drvoredom.
KAKO
Volim te kad pevaš
kad se ljutiš
i setnu ko njivu u jesen
i kad mi s večeri pričaš
il ćutiš
uvek sam krilat,
zanesen.
Ja sve što imam
dar je za tebe
za mog najdražeg druga...
Ali te molim
pusti me samog
kad me obrve tuga.
Svaki ću biser mojih dana
pružiti tebi, drugu.
Al kako mogu,
kako mogu
da ti objasnim
tugu...
Kako?
PRKOS
Srcem na dlanu koračam ka cilju
Od malena bosih nogu, šta mari!
Po sablji najdužu pregaziću milju
Šta ako za ljubav taban prokrvari!
Gutaću rođeni jauk mesto vode
Hrlim među ljude, pa pod sunce potom
Ljubav će mi živa do cilja da ode
Ako pod ranama izdahnem za plotom!
Rođeni, ja ljude ne volim tek tako
Ljubav je moja prkos na lomači!
Oprostite ako kadgod sam i plako
Čujte,
Svaka suza sramotu ne znači!
PLAČ I UTEHA
(majci)
Daj mi, majko,
onaj mesec
da ga ljubim u
rogove
Povešću ga dužom
puta
Dužom puta
do obzorja
da jendekom
travu pase
Možda bi nam
okozio
dobri mesec
šolju mleka
- Nemoj sine,
griota je
ko će tati
zasijati
da s gazdine
njive dođe
u avliju pa
nasmešen?
Daj mi,
majko, onu zvezdu
onu tamo
ljubičastu
da košulju njom
zakopčam
zima mi je oko
vrata.
- Nemoj sine
griota je
Avlija je naša
prazna
Tata nema sat od
petla
na njivu ga
zvezda budi.
Onda daj mi
snage Mati
da bar mogu
zaplakati
nek je toplo na
uzglavlju
- Nemoj sine
griota je
Možda će te
ponoć čuti
Možda će te
gazda čuti
Nemoj sine
sramota je
a tati će žao
biti...
...Nek spavaju
svi umorni
sve će narod
pozlatiti.
Velimir Velja
Subotić, glumac i pesnik,
Sombor
No comments:
Post a Comment