ПЕСНИК И МУДРАЦИ
Како протраћи живот! – рећи ће неко,
Како улудо раздели дарове...
Трампио је стварност за снове
И пред животом бедно поклек'о!
Смешни рапсод без дома и огњишта
Цели живот је стихове пис’о
К’о дон Кихот на ветрењаче кидис’о
А заузврат не доби ништа.
Да ли је баш тако? – упитаћу ове
Ненадмашне тумаче живота...
Док је мене мамила лепота
Ви сте господо – спавали к'о сове.
Док сам ја ко Икар летео до звезда
И дивио се страшној васељени
Ви сте себе тражили у мени,
Славни мудраци из осињег гнезда.
И за крај још нешто: Док сте ви верно
Љубили безвредне сребрњаке
Док су вам мозак испијале свраке
Ја сам господо – волео неизмерно!
Жељко Продановић, Нови Зеланд
No comments:
Post a Comment