POEZIJA I - RUŽICA BLAGOJEVIĆ

POEZIJA I - RUŽICA BLAGOJEVIĆ

Hereza

Badava oštra reč

i besni konji u tami pogleda
džaba kamenje misli
plave munje
ledene kiše
zmijski jezici
đavolji repovi
rogovi u vreći
srušeni dimnjaci
pod lobanjom
tonu u zemlju
čovek
carskog držanja
korov zaliva
u staklenoj bašti
ukroćenog osmeha
zvoni navika
rđavih fraza
.

grobno mesto u krevetu
kopa svake noći
zubima i rebrima
cepa čaršafe
u mumiju se pretvara
vezuje sebe
ožalošćenog sobom
pored svog nepoznatog leži
u znoju
usranih gaća
upišan od straha
seme prosipa
i niče niče lud rod
reciklira se
sitni
i sav taj nakot
namah u cigaru staje
i gori do filtera
.
jebem ti kuću i kućiste
kamen na kamenu
obraz na dupetu
stomatološku ordinaciju
i ginekološki sto
i kafu na trećem spratu
osnovnog suda
.
i sve to zarad poreskih olakšica
i rođene dece
gajimo sebi ubice
jututance kloniramo
u burad slažemo
i niz Nijagarine vodopade puštamo
.

ispod moje spavaćice
je mapa skrivenog blaga
skini sve četri potkovice
i okači iznad
bračnog kreveta
otvori prazan stomak
i iznenadi Boga kricima iz raja

Golubica

Ko veruje senkama
oko glave
veštice iz srednjeg veka
sto vijaju?
Impotentni inkvizitor
ljut na Lepotu
alergičan na cveće
s gornje strane Neba
gde ljudska noga
kročila nije
-
Neravnine i stramputice
začarane šume i čudovista
kišne zavese na pozornici sveta
prestonica nekulture
-
Gde su mudraci
što stvarnost drže na okupu 
i kosmos netaknut?
Gde je moj
sveštenik kralj?
Obojica gde su?
Sa obe strane mene
da priđu
i svaki uzme svoju polovinu
crna Crnom Kralju
bela Belom Svešteniku
-
Neka svi vide
nežnu golubicu
na grudima što mi spava
pa  neka umremo od Istine

Pogled spavaće sobe

To nije poput nečega
sto sam ranije tražila
nesvesno želeći magiju
neizbežnih događaja
jer drugačije ne može biti

iluzija je realnost snova
nečega sto smo prizvali
u vreme mesečevog ciklusa
svemirski prepis
oblikom mekim oživljenim
na glavi vremena da sedimo
i sneno u vlastitu dušu gledamo

usko povezana sa prostorom
zaokružujem vreme
mirno sedim naga
češljam dugu svilenu kosu prstima
nežno odvajajući pramen
po pramen
na krevetu 
u tvom pogledu spavaće sobe

Šta se smeješ robe

U ruševinama staklenih reči
na raskrsnici
četri strane sveta
stojim
gola
-
hladi me vatra moje krvi
uz kičmu se penje
i
njegova glava
mi ne znači ništa
-
skinula sam
sve svoje velove
pustila da im vetrovi slavu
raznose na sve četri strane
-
gleda li iko dalje od viđenog
-
idi traži izgubljeno
meni duša tvoja iskidana
ne treba
-
mojom sam se pokrila

Apoteoza

Kad želja zapliva
uzvodno
po preponama
i stomaku
k'o ekvatorijalna
ubistvena vrelina
nepokolebljivo rešena
da se ostvari
i nikad
ne ostari
kad u srce
ko u vinski
podrum svrati
vatrenu zeđ raspali
pola života mi skrati
tu me preseče
i savije
tebe i mene
na noge
iz mesta digne
do gole kože
sve sa nas skine
pa sve
do Božije miline
polako
al ' sigurno stigne