POEZIJA - MIODRAG JAKŠIĆ

JEDNA OD DRUGE

najbolje je da upoznam

Miodrag Jakšić, Beograd

međusobno,

sve svoje žene,

pa da se uzajamno druže

i tračaraju me

Da u onim lepim baštama kafića

na Obilićevom vencu,

zajedno

piju kafu,

analiziraju

moju natalnu kartu

i progovaraju

o njihovim uticajima,

na mene

Da se naslađuju mnome,

da budu više ljubomorne,

jedna na drugu,

i da konačno,

jedna od druge,

iskreno,

saznaju istinu,

da ništa nisam imao

ni sa jednom od njih

PRIČAM PRIJATELJIMA

Pričam prijateljima

da sam sinoć upoznao
Anabelu Basalo.

Sedeli smo u kafani,
pili mineralnu vodu,
i popunjavali tiket
sportske kladionice,
dvoumeći se da li da
za dve utakmice,
švedske druge lige,
odigramo fikseve
ili
ukupan broj golova.

Pričam prijateljima,
a oni mi odgovaraju:
Bio si sa Anabelom Basalom
i pričao o fudbalu?!
Kretenu!

O NJIMA SU SVE PESME
Boli me glava od pohvala nebu,
Ljubavi, vinu i hlebu.
O njima su sve pesme.

Srk za ručkom, uzvik za kučkom,
I bojazan da će da ode…
To me brine.
A ne pesme o zavičaju i slobodi.
Vazduhu, svetlosti i vodi.
I kada će sunce da sine…
O suncu pogrda ne sme…
O njemu su sve pesme.

Kada se njiše njen kuk…
Ja čujem zvuk.
Samo me uz taj dah,
obuzme strah.
Ako bi pustio glas,
ostali bi bez nas.
O bože kakav ima stas…

Život je to, ukleto, prokleto…
Hoću pesmu o skotu,
a ne o životu.
O njemu su sve pesme.

SNEŠKA
Ima žena od koje poljupce tražiš
I one koje ti svoje usne nude…
Za prve živiš i važiš.
Druge su lude…
Sneška u prve spada.
Ali se ne da…
Mada…
Ima da se preda!

Vrednost te poezije ne znam
I čitam je na preskokce,
U oči je gledam i sve ću da dam,
Za te, grudi i okce…

To, znam.