POEZIJA - MIRA D. ŽIVKOVIĆ
Jedne noći zimske
 |
| Mira Živković |
tu ispod srca
čudno šarena
sa bojama duge
ponirala su mi do komora
Bilo je lepo
to saznanje
da krila imaš
da se visini daš
da oblake u džep staviš
Bolelo je
stiskalo me
to krilaćenje
po oblaku šepurenje
Probudiše me pekari
što nose hleb i kifle
za sve, sto ptice nisu
Ako budemo ljudi
ostavićemo iza nas mrvice
hleba
dobrote
ljubavi
pesme...
snova..
za novu sanjalicu
sto me noćas menja
na nekoj
novoj adresi..
Ostaće
tragovi
traganja
i meni
i vama
Bacimo mrvice....
za novi let
Kad se izgubljeni jednom
poželimo vratiti među ljude
po tragu
leta bez krila
tragom mrvica
bacenim snovima sa oblaka
lako prežaljenim ljubavima
Ostavimo trag
da nas nađu
da se nađemo...
Mira Zivković
No comments:
Post a Comment