odlomak iz romana OPLENAČKA MAGIJA
─ Moja jedinica stigla je skoro do Rige! Tu, na riškom frontu, bio sam u novoj realnosti, kakvu nisam mogao zamisliti. Nove vesti o previranjima u prestonici, glasovi protiv rata, sumnje u sposobnost cara Nikolaja, sve nešto drugo što ne bi smelo da se čuje u vojsci koja brani otadžbinu. Razarajuće sumnje i pretpostavke, ponuda sasvim drugačijih rešenja, neverica suprotstavljena primamljivim obećanjima. U mutnom vremenu s kraja šesnaeste i početkom sedamnaeste, video sam sasvim drugačiju Rusiju, nove likove, ogorčene ljude, razbuktale strasti, navalu mržnje i želju za osvetom. U pokušajima da nađem razlog svemu tome, najpre sam bio zbunjen.
U sudaru mišljenja i tumačenja, preovladavali su ekstremi! Nisam dozvolio da me obuzme mržnja! Kad god bih osetio tračak tog iznad svega razdirućeg osećanja, u sećanju su mi odzvanjale babine reči: „Kada mrziš, onda je to kao da nestaješ! Tvoja pokojna mama nije nikoga mrzela.“ Bilo je mnogo teško krenuti dalje s takvim protivrečnostima. Zahvatili su me talasi opšteg rasula. Rat se pretvorio u košmar u kome su svi imali svoje predstave o budućnosti, ali nisu znali šta se može i šta će se dogoditi sutradan. Kao i mnogi drugi vojnici, krenuo sam kući. Putovao sam dugo, trudio sam se da ne pristupim raznim sumnjivim grupama, sklanjao sam se od mogućih opasnosti. Perm, Čerdinj i konačno Iskor! Tu je izgledalo sve mirno. Ili je to bio samo privid? Svi su radili svoje poslove, ali se manje govorilo, manje pevalo, a povremeno su se pojavljivali neki novi ljudi, neobičnog ponašanja, sasvim drukčije odeveni. Oni su sobom donosili nepoznate glasove u kojima je bilo i istine i opštih zaključaka o nepravdi, iskorišćavanja tuđeg rada, različitim oblicima ropstva. Tada, kao i uvek i svuda, ljudi se plaše nepoznatog. To o čemu su oni govorili ili ja nisam poznavao, ili se u mom kraju drugačije pa i bogatije živelo. Znao sam, a sada sam siguran da nije bilo robovskog rada i da su se obaveze u gradnji šlepova ili održavanju velikog domaćinstva, više smatrale kao čast i srećno pružena mogućnost, nego kao nemilosrdno iskorišćavanje.
Svetlana Živanović rođena je u kraljevskom i topolskom gradu
1972. godine. Osnovnu i neke druge škole završila je u rodnom mestu, u
Kragujevcu i u Beogradu. Objavila je romane: Čekam te, moja dugo, Sa
ukusom trešanja, Dobre žene, Prodavačica ljubavi, Oplenačka magija. Pored
romana piše kratke priče. Objavljuje u časopisima.
Knjigu možete naručiti preko:
No comments:
Post a Comment