REKLI SU O LAZARU - STEVAN S. VASILJEVIĆ, NOVINAR IZ SOMBORA
bivši direktor jedinog bioskopa u
Somboru:
LAZAR I JA
ili, o
jednom naizgled, sasvim slučajnom susretu
|
Stevan S.Vasiljević |
- Bilo je to, sećam se, s’ kraja maja meseca, 2009. godine. U bioskopu,
Narodni,
obavljali su se veliki radovi. Zapravo, tekli su poslovi na rekonstrukciji
celokupnog bioskopa. Upravo zbog toga, moj radni prostor bio je smešten u
blagajni, odmah desno, pošto se na ulazu moraju proći dva lava i tako se zađe u
hol bioskopa. Ovi detalji su važni, jer da je bilo na bilo kojem drugom mestu,
tog dana – ne sećam se tačno datuma – ne bih ni primetio ono što će biti
predmet ove priče.
Teško je to moglo ostati
neprimećeno. Kamera na ramenu jednog čoveka koji snima drugog, tu odmah na
ulazu, na stepeništu, između dva lava. Taj koji je snimao (posle sam saznao da
Radomir Miljković snima dokumentarac o Lazaru) je sasvim običan lik. Međutim,
onaj koga je snimao, e, taj je bio nešto posebno. I ne baš svakidašnji, ne samo
za Sombor, već i mnogo šire. Pomislio sam da je u pitanju neki stranac. Sasvim
atipičan po izgledu i oblačenju. I, odista, bio je to stranac, ali nisam ni
slutio da je to bio Lazar Rajić, alijas Lazar Rokvud, filmski glumac tamo preko
bare, rođeni Somborac. Iskreno, za njega nikad čuo, ali ni video ga ranije.