Живко Аврамовић
МИНИЈАТУРЕ
1.
одсањах видовданску
ноћ
заједно са царом и
царицом
и мученицима
од поља косова
2.
читајући књиге
славенске
сазнах да ми је
душа
питома и блага
као јагњету што
пољем
у небеса лети
3.
често ми се
привиђају
људи честити
(мени непознати)
и видим да им из душе
благост исијава
4.
болест јој разара
душу
и тело на меком
јастуку
ко срни у ходу
( из младости ране)
али ми небо поруку
шаље
сунце ће још много
лета
тебе да исијава
(тобом да окрилати)
5.
колико мостова
покушах
да упесмим
а колико још путева
што ме срцу твоме воде
6.
немирна августовска
ноћ
уочи Преображења
Господњег
подсећа ме на дан
мог рођења
али никако и на дан
моје смрти
(она ће сама по мене
доћи)
остављам светла
метрополе
иза себе (као лук
светлеће дуге)
и лутам друмовима
Сербије
куд и војске још
увек
пролазе
8.
безгрешна си у
љубави својој
(зар ми је требало толико времена)
да то схватим
и да те још
недокучивом
призивам
и сањам
9.
давно ми лето
крвотоком тече
(пурпурно и жарко)
твојом крилатом
песмом
испуњеном
и ликом који на
Белог анђела
подсећа
10.
у сан ми долазе
крвници
злобници
крвопије
бандити
вукодлаци
мафијаши
(олош свакојака)
долазе
али се
од њих браним
твојом божанском лепотом
која их у глувило
у мртвају
у небеса мутна
шаље
11.
сваке ноћи са
северњачом се
у детињство враћам
и када она згасне
нећу више бити дете
већ проседи старац
са душом на издисају
12.
не бојим се смрти
своје
али се плашим
најезди
нечастивих и злих
13.
светом бродећи
лепоте се нагледах
али и суровости
мајки у црнини
и одојчади док
за млеком вапе
14.
још увек не знам
зашто се мучим
пред белином папира
али верујем
да ће речи и стихови
са папируса
мој дом
песмом заискрити
15.
сећам се игара из
детињства
(безбрижних радосних
лепршавих)
и знам
оне ће заједно са
мном
у гробу радосно
залепршати
16.
ната мита и вук
песмом ме соколе
(нестаје тада бол
губе се ожиљци)
беже душмани
док ја пољем детињства
блажено корачам
No comments:
Post a Comment