POEZIJA - SLAVICA KLEIN
NEĆE KIŠA ISPRATI OBEĆANJA
Dobar dan!!!
Udarcem od sto označavam kraj
patnje, bola i obećanja...
Hoću tišinu, dok ja molim!
Ostavi me gde jesam, gde pripadam
gde sam ti pri ruci kad zatrebam
prestani to srce da šibas, da lomiš.
A znam, reći ćeš;
kako ti samo mene voliš - najviše,
i kako je tebi do mene stalo...
I gle, odmah tad', napolju
je ova letnja kiša stala
- padala je celi dan…
Oseća se svež vazduh,
miriše na ljubav staru, našu,
koju želimo nastaviti, sjediniti...
Ne brini - opraštam ti!
Neće kiša oprati sve obećano…
A ti, potrudi se,
ostvari to naše godinama željeno
- živeti jedno za drugo…
Jer, već sutra može biti kasno,
sede su u kosi - vremena je malo…
Polagano oznacavaju kraj patnji, bolu
i obećanju - ne ce kiše isprati nas…
PIJANA I LUDA, PA ŠTA
Noć, svetla velikog grada, mame me u susret k tebi
U ruci čaša šampanjaca - nazdravljamo;
(Dušo za nas!)
A u ćošku tamburaši, sviraju pesmu našu na podijumu restorana „Breze“. Ti i ja u zagrljaju - sve oči su uprte u nas.
Volim te i ovako pijana, nek mirišeš na cigarete i šampanjac...
( ljubav iz čaše vri)
Svakim gutljajem sve više te volim, željna tvog dodira i tebe…
Pijana sam i luda haha, pa šta!
(gorim od dodira tvog)
Možda ću te sutra poželeti opet, a možda se ničega neću sećati…
Pijana sam i luda, nebitno! Ispij me, ispij do dna, ova noć samo je naša…
Noć, svetla velikog grada, mame me u susret k tebi
U ruci čaša šampanjaca - nazdravljamo;
(Dušo za nas!)
A u ćošku tamburaši, sviraju pesmu našu na podijumu restorana „Breze“. Ti i ja u zagrljaju - sve oči su uprte u nas.
Volim te i ovako pijana, nek mirišeš na cigarete i šampanjac...
( ljubav iz čaše vri)
Svakim gutljajem sve više te volim, željna tvog dodira i tebe…
Pijana sam i luda haha, pa šta!
(gorim od dodira tvog)
Možda ću te sutra poželeti opet, a možda se ničega neću sećati…
Pijana sam i luda, nebitno! Ispij me, ispij do dna, ova noć samo je naša…
ŽIVI AKO SMEŠ
Gle, posta drvo,
oskrnaviše me - isekli na pola,
a hoću da dišem
da živim...
A kako???
Hoću li uspeti?!
Snagu gubim,
a volje za jedan tren.
Pustila bi grane
da olistam,
ptica na nju da sleti...
Prete mi...
Iz korena žele
isčupati...
Jači su...
ŽIVI AKO SMEŠ,
jer svakako mi je mreti...
Koliko puta treba da ti kažem,
da shvatam sve tvoje nestašluke,
igre i ljubavne priče…
Ipak si ti moja ljubavna rana,
moja želja i čežnja,
a ja, tvoja poslednja stanica
u kojoj si se ukrcao na voz
koji miruje - nigde ne ide…
Al' sam ti ruku dala i podigla
te u svemir mašte ...
I ti me u tom svemiru učio
da letim po olujnom vetru s kišom
kako bi uvek bili zajedno
- sada smo tu.
I kada si sa mnom zaboravim na vreme.
Sve probleme pošaljem koferom
put nepoznate adrese
- put praštanja…
Jer moj si lek za dušu, moja sreća,
navika moja.
Iako u nekom drugom gradu,
daleko od mene,
maštom sam te zarobila, stanicu napravila
i kupe za nas dvoje…
Da, tvoja sam od samog početka
i ostaću do kraja
jer ti si meni ... ma ne, ja sam tebi
stanica s peronom i prugom bez kraja!
Eh, to je, mislim ljubav!
Da znam, to je sigurno ljubav!
 |
| Slavica Klein |
BIOGRAFIJA:
Slavica Klein:
Rođena sam 8.11.1968 u Vratarnici kod Zaječara, Srbija. U rudarskom gradu Boru sam živela i radila do svoje 30 god.
Živim i radim Austriji. Imam sina koga najviše volim, kao što volim poeziju koju rado pišem.
Moji radovi objavljivani su u časopisima i u zajedničkim zbirkama:
- "Stihom govorim 2" izdatoj u Crnoj Gori, 6 NKS
- "Izvan dometa" - - u Sarajevu,BiH… 24 MSP
- "Garavi sokak" u Inđiji/ Srbija.
- Zborniku "Magija" , Nis.
- Učesnik VI Međunarodnog festivala književnosti ''Dani prijatelja knjige'' u Rijeci.
- Dobitnica 3. nagrade za najbolju pjesmu van ex-yu prostora od strane Iračkog kulturnog centra MESOPOTAMIA iz Beograda.
Ucesnik sam mnogih susreta od kojih najradije izdvajam; Rumu, Suboticu, Bor, Inđiju, Sarajevo, Bjeljinu itd…
No comments:
Post a Comment