ARTE STIH 2 - RENATA CVETKOV

ARTE STIH 2  - RENATA CVETKOV

***

Vi me ne ljubite, gospodine,
u snu, kao ja Vas,
jer se Vaše usne nisu suza napile,
a Vi žedan ne možete voleti dete u meni,
jer u Vama je sve odraslo.

I Vaše ruke ne mogu
pokidati moj strah,
iako su tako snažne,
nikada neće moći
slomiti to kajanje u meni,
taj greh što Vas ljubim, ljubim,
a Vi to ne znate,
svake noći na jastuku
satkanom od mesečine.

***

Ukaljan rečima, prljavih obraza,
zloćudan, sanjiv, bolestan, ranjiv,
odbačen, ostavljen, plačljiv i sam,

i takvog nikome Vas ne dam.

Ne dam Vas zverima,

pohotnim ženama,

crvljivim ljudima,

zlokobnim ćudima,

lažima, suzama,

svađama, ludima,

ne dam vas lepima,

ne dam Vas ružnima,

sucima, krivcima,

prljavim, bludnima,

tuđim rukama,

snovima, pesmama,

ne dam Vas kricima,

šapatu, Bogu,

ne dam Vas đavolu,

vetru, moru,

ne dam Vam lice,

oko,ruku, nogu,

ni sećanju, ni prošlosti,

ni budućnosti,

Vas ne dam,

ni bolu, sramu ili strahu,

zemlji, nebu, lopovu ili metku,

detetu, psu,

kraju ili početku.

Ni ako jednom zavlada mrak

i senke u noć odvuku mi dah,

pa i ako nam osvane poslednji dan,

ni tada, nikome Vas ne dam!

Renata Cvetkov