ПОЕЗИЈА - РЕНАТА ЦВЕТКОВ (ПЕКТЕР)

ПОЕЗИЈА - РЕНАТА ЦВЕТКОВ (ПЕКТЕР)

 "Krpljenje duše"

Uvaljena u svoj osmeh,
po ko zna koji put
na kolenima krpim
pocepanu dušu.
Igla klizi,
a naprstak kožni, hrabar,
al laže da ne pamti
koliko sam puta promasila...


Duša kao goblen,
predivna, a kao nožem izbodena.
Konac na njoj tanani,
a čvor labavi,
šav joj fin-hirurški.
Dugmići sjajni,
al crni - muški...
Pa tako, uredno skrpljena,
odložim makaze i konac u fioku
čekanja,
i iz džepa izvadim osmeh,
pa zadenem iglu za uho...
Tek onako,
za slaki slučaj,
da mi se nađe,
ako mi dođe...
Da pucam po šavovima od sreće
R.Cvetkov

ZAKLETVA

Da sam ja pesnik,

nikada ne bih prestala da pišem o Vama.

Pisala bih sve dok mi prsti ne bi postali olovke,

Pa bi deset pesama u isto vreme govorilo

o tome kako ujutru na usni nosite Sunce,

isto ono, crveno, pod kojim sa Vas spazila,

na prašnjavom putu, tog septembra.

Da imam biserne ogrlice, satkane kao bele dudove,

I prstenje koje svetluca kao svitac u travi.

U kutijici za nakit bi i dalje čuvala,

samo borovu iglicu koju sam pronašla u Vašoj kosi,

Koja jedina, čini mi se, ume tako lepo da krasi moj dlan.

I sjaji.

I da nikada ne pronađem onaj komadić duše,

kojim sam Vas pokrila, ozeblog od tuđih mećava

Jednom, davno, pre mnogo proleća,

Zaklela bi se u deset prstiju,

u dve ruke

i u jedno srce,

da vas ni tada ne bi mogla voleti više

ovom bistrinom suze,

                                                               ovim šapatom kiše…                             Renata Cvetkov