Devojka
s “rose“ usnama
-
Vino? –
pitala je.
-
Nisam ga
nikad probala.
Pomislih
- Bože, ovo je vino starije od nje.
- Bože, ovo je vino starije od nje.
Poteče crvena reka, kao svoju krv da
joj sipah u čašu za koju sada nisam siguran da li je bila od stakla ili od
zemljinog omotača, jer sam u nju smestio sve što sam imao. Kap vina joj skliznu
sa usne i pade na tepih. Nije primetila. Bila je zauzeta nestajanjem u mom oku,
gde se na prstima šunjala sve dublje u moj pogled. Te roze usne obojene vinom
procvetale su na njenom licu i postajale „rose“.
Morao sam ih imati, morao sam ih
ubrati. U trenu, kad začuh zvuk dve čaše, kao da su se i naši mali svetovi dotakli.
Probao sam napraviti taj mali korak do nje, ali trebala mi je večnost da joj se
približim. Odjednom, pružila mi je svoju nezrelu usnu i na njoj to staro dobro
vino.
Ujutro sam se probudio mamuran,
sklupčan u uglu kreveta. Začudo, posteljina nije bila izgužvana, a na tepihu ne
nađoh fleku od vina. Na stolu je stajala samo jedna prazna čaša koja mi se
smejala svojim velikim ustima. Kroz dno flaše, kao kroz durbin, ugledah istinu
sivu i nju koja nikada nije probala vino, i mene, koji nikada nisam probao
nju...
Tada otvorih još jednu flašu i više
mi nije bilo važno što se grana vinove loze ponovo tako drsko uvija oko mog
prozora, i igra se sa širokim lišćem, širokim poput nečijih dlanova.
Renata Cvetkov , Sombor
No comments:
Post a Comment