VIII poglavlje knjige "LAZAR od salaša do Holivuda" Snežane Pisarić Milić
DR Božidar Damjanović BENEDIKT - kanadski pisac, poreklom iz Hrvatske, odrastao u Beogradu, a već pola veka u Kanadi, piše o prijateljstvu i saradnji sa LAZAROM Rockwood-om
- Lazara sam upoznao u Torontu 1978., nakon
povratka iz Holivuda gde sam radio na pripremama za film Zorium planeta žena, koji
je trebao da se snimi po mom scenariju a u koprodukciji sa Jadran Filmom iz Zagreba. Upoznao nas je zajednički poznanik za
kojeg je Lazar povremeno radio. Čim sam ugledao ono njegovo egzotično lice,
predložio sam ga reditelju budućeg filma, Voliju Džentlmenu, direktoru
specijalnih efekata u filmu Odiseja 2001. Lazar je u to vreme
živeo sa lepoticom manekenkom, Monom Rheaume, sa kojom živi i danas. Priložio
sam takođe i njenu fotografiju. Voli se oduševio sa oboje i odmah im odredio
buduće uloge u filmu. Lazar je trebao da igra Kantora, brata kraljice Jute, a
Mona njenu glavnu pratilju, Zaru. Otputovao sam u Zagreb i tamo sklopio ugovor.
Na nesreću, u Holivudu je uskoro od srca preminuo američki producent i do
realizacije filma nije nije nikada došlo. Umesto toga, došlo je do jednog
dugogodišnjeg prijateljstva sa Lazarom Rajićem, sinom Nadzornika pruge u Somboru,
kako je često u šali imitirao svog ponosnog oca Miroslava Rajića.
Po povratku u Toronto,
nije mi ništa drugo preostalo nego da iskoristim jedan od svojih talenata, onaj
za crtanje i dizajn. Studio crtanih filmova za koji sam do tada radio, u
međuvremenu je prestao da postoji. U ono vreme, kao i danas, mnogi glumci,
pevači, igrači i umetnici bavili su se svakakvim sporednim profesijama kako bi preživeli
između retkih uloga i filmskih produkcija. Registrovao sam propagandnu
kompaniju koja se bavila isključivo velikim zidnim muralima i gigantskim
reklamama visokim po nekoliko spratova. Ali gde da nađem tako specijalizovanu
ekipu, jer niko u Torontu nije imao takve majstore. Setio sam se Lazara koji mi
je poverio da povremeno farba kuće i stanove za jednog preduzimača. U to vreme
najveća supermarket kompanija u Ontariju i Kanadi, LOBLAWS, otvarala je prvi
Super-Store čija slova su bila visoka četiri metra. Pošto je do otvaranja novog
supermarketa ostalo svega tri dana, vlasnik firme koja je odustala da im to
uradi, predložio im je mene.
Nema problema
- rekao je Lazar kada je video planove buduće zgrade - Ako ti znaš kako ovo da iscrtaš, ja ću to ofarbati!
Krenuli smo u taj grad
sa još jednim momkom i sve završili za svečano otvaranje. Podpredsednik
kompanije je svaki sat zvao iz Toronta svog menadžera i raspitivao se da li smo
tamo i šta radimo. Kada mu je ovaj trećeg dana rekao da su grafike gotove i da
smo otišli, onaj je od nervoze seo u svoj Porše i odjurio 200km u taj grad da
proveri. Ko zna šta je siromah putem od straha zamišljao, ali kada je konačno
stigao, parkirao se ispred zgrade, sedeo u svom automobilu punih pola sata
blenući u ogromnu firmu. Kasnije mi je rekao da mu nikad neće biti jasno kako
smo to uspeli. Tada je naredio svojim inženjerima da sve poslove daju
isključivo meni. Prošlo je 26 godina od tog dana, a ja još uvek vodim računa o
reklamama istih supermarketa. Lazar je posle toga ostavio sve ranije
preduzimače i prešao k nama. Bio je vrlo brz i precizan, a plaćali smo ga po
projektima. Nakad bi pravio po 900 dolara za jedan dan! Na žalost, istom takvom
brzinom ih je trošio. Tu se ona narodna kako
došlo, tako otišlo, pokazala tačnom. Lazar je bio prosto opsednut kupovinom
skupih cipela, košulja, žaketa ili indijanskih vindjakni, od kojih su neke
koštale i po 1.000 dolara. I mada se vraćao sa terena sa po nekoliko hiljada
dolara, kući je stizao bez penija! Ja još uvek pakosno čuvam debeo svežanj svih
njegovih keširanih čekova, a on me moli da mu ih nikada ne pokažem.
Između radova, ja sam nastavio da pišem moje sada već čuvene
“religiozne trilere”, a Lazar je počeo da dobija male i sporedne uloge u TV
serijama. Posle prve glavne uloge u filmu Golo oko, zamolio me je da napišem i
jedan napeti scenario specijalno za njegov lik, a u kojem bi on kao glumac
došao do punog izražaja. Već ga poznavajući vrlo dobro, napisao sam mu triler Iza
sedam vrata.
On je brzo pronašao
producenta kojem se priča veoma svidela i uskoro smo bili u biznisu. Film je
postao neka vrsta kulta, kako u Kanadi tako i van nje. Ljudi bi ga na ulicama
zaustavljali, jer je njegov lik teško zaboraviti. Bilo je i smešnih situacija u
kojima bi nam za vreme ručka u restoranu prilazili nepoznati momci i pitali da
li je on onaj glumac iz filma? Lazar bi im potvrdio, a oni bi ga psovali:- pa
zašto si na kraju poginuo, a imao si tašnu sa novcem i onu zgodnu ribu?!
Lazar bi im pokazivao prstom
na mene i rekao sam ja za sve kriv jer sam tako napisao priču.
Kad smo kod zgodnih riba, kako ih frajeri nazivaju,
već u tom prvom većem filmu došao je do izražaja Lazarov magnetizam za privlačenje lepih žena. Naša glavna glumica, Boni
Bek, bila je zaista zgodna devojka stara dvadeset i pet godina. I mada su joj
se na setu udvarali mnogi muški članovi, ona se odlučila za Lazara. Već prve
nedelje snimanja, nestali su bez traga tri dana. Ekipa je čekala, a ja sam se
trudio da snimam u međuvremenu neke sporedne scene. Na pitanje gde ste dođavola bili? Lazar se samo
zagonetno nasmešio, Ne pitaj!
Ovo se ponovilo i u
našem sledećem filmu Bruklinske noći. Lepotice su se
prosto lepile za Lazara, kao muve na lepljivu traku. A on nije bio stidljiv. U
toku snimanja Crnih bisera, za
njega se zalepila kanadska super manekenka Monika Šner. Pred odlazak u Holivud
molila ga je da pođe sa njom, ali Lazar je odbio. Za vreme snimanja Tigrovih
kandži u Hong Kongu, već drugi dan se spanđao sa čuvenom pevačicom
Sindi Loper, koja je odsela u istom hotelu. Da dalje ne nabrajam! Proputovao je
veći deo sveta, od Sidneja, Hong Konga, Mijamija, Londona, Nju Jorka, da ne
pominjem Holivud, u koji ga još uvek povremeno pozivaju za specijalne uloge.
Lazarov stan u Torontu
sav je oblepljen slikama desetina lepotica sa kojima je glumio ili se družio. Jurile su ga i neke udate žene,
a spopadale su ga i mlade devojke ne starije od petnaest godina! Jedino smo se
u tom pogledu razlikovali. Dok sam ja po prirodi odan samo jednoj, odnosno
mojoj supruzi, Lazar nema pojma o vernosti. Sem što je slab na lepši pol, inače
je vrlo karakteran i odan prijatelj. Nikada nas nije izneverio ili obavio
traljav posao. Uvek smo na njega računali. Preko dvadeset godina bio je naš
glavni izvođač radova. Proputovali smo zajedno ceo Ontario i otvorili na
desetine novih supermarketa. Uvek se trudio da povede sa sobom najsposobnije
majstore, a često puta smo zapošljavali i naše ljude koji su se uselili u
Kanadu. Jedan od njih je bio beogradski slikar Milan Spasić, a onda je došao u
Toronto Miloje Radaković, sa kojim smo odmah pronašli zajednički jezik jer je
bio novinar i filmski kritičar. Nekoliko godina su farbali sa nama ogromne
reklame, a Miloje još uvek tvrdi da su mu to bili najdraži dani. Crtali smo na
velikim skelama, pijuckali kafe, tračali o filmovima, spavali po najboljim
hotelima, dobro se hranili i pojili, i uopšte, vreme nam je letelo brzinom
svetlosti. Kratko je trajalo!
Za jedan od tih “slavnih
dana” vezana je i ova istinita anegdota. Neko nas je preporučio velikoj
bioskopskoj mreži da im nacrtamo ogroman zaštitni znak filmske distribucije na
zidu. Bioskop se nalazio u centru Toronta a radili smo par dana na visećoj
skeli. Kada smo sišli na kafu, Lazar primeti menadžera kako stavlja u izlog
veliki plakat mog filma Priča s groblja čija premijera se
održavala iduće nedelje. Sa šoljom kafe u ruci, Lazar mu priđe i kaže: - Ne znam hoćete li mi verovati, ali to je
film ovog mog prijatelja!
Menadžer se samo
nasmešio i odmerio nas sa neopisivim sažaljenjem. Mora da smo mu se onako
zamazani od boja učinili malo ćaknuti.
Lazar je nastavio u
međuvremenu da snima film za filmom, ali je uvek našao vremena da obavi i naše
tekuće reklamne poslove. Mislim da danas stoji iza njega preko sto filmova i TV
serija. Njegov poslednji film sa mnom bio je Vanesa, koji se
prikazivao u beogradskoj Kinoteci. U filmu je odigrao vlasnika restorana koji
se udvara svojoj zgodnoj kelnerici. Nije morao mnogo da glumi.
Ali, njegova prva velika
ljubav, ostala je i dalje lepotica iz Montreala, koja i danas živi sa njim. Za
razliku od njega, nikada ga nije ni sa kim prevarila.
 |
| Lazar na naslovnoj strani |
No comments:
Post a Comment