REKLI SU O LAZARU - JENNIFER DALE, GLUMICA

REKLI SU O LAZARU - JENNIFER DALE, GLUMICA  

(VIII poglavlje knjige - LAZAR od salaa do Holivuda)

Jennifer Dale, glumica 

Jennifer Dale:- Moj dragi prijatelj Lazar mi je često govorio: - Ti si reka bez povratka. Ali, on je verovatno, govorio i o sebi, i o meni. Kao i većina nas, i on je jedan od onih koji uvek traže priliku da rade kao glumci. Samo, Lazar se uvek snažnije suprotstavljao mnogim nevoljama ili izazovima. Kada je u pitanju ostvarenje njegovih snova, niko koga ja poznajem nije nikada pričao sa takvom nepokolebljivom verom i odlučnošću kao Lazar.

On stalno govori: - Ja sam sanjar.

Biti sanjar kao on, takođe mu daje dar da inspiriše druge. Daje mu mogućnost da ih podigne onda kada oni više nisu u stanju da veruju u sebe, ili kada su uplašeni, ili u opasnosti da odustanu. On je veliko “škorpionsko” srce, u smislu da zna kako da ustane i kako da se podigne. Nalik je orlu ili feniksu. U stanju je da krene ispočetka, i nikada ne odustaje.

Eh, šta drugo i očekivati od čoveka kome je omiljeni glumac i junak, njegov heroj i uzor Duško Dugouško!? Duškova filozofija je da “Ponekad pobedis, ponekad izgubis, kada to shvatiš više nikada ne gubiš...” Takvo razmišljanje svakako pristaje Lazarovom nežnom i elastičnom pristupu životu.

Upoznali smo se sredinom devedesetih godina na žurci tokom filmskog festivala u Torontu, preko zajedničkog poznanika, astrologa, koji nas je upoznao. Tada nisam znala, već tek posle sam saznala da se Lazar pretvarao da nema predstavu ko sam ja kada su ga upoznali sa mnom. Ali, to nije bilo tačno. Jer mi je priznao, posle godinu dana ili malo više, kada smo već bili prijatelji, da je on ustvari znao za mene iz ranijih dana moje karijere, ranih osamdesetih. Gledao je film sa kojim sam ja postala poznata u Kanadi. Film Suzanne. Sada se smejemo tome, ali iz nekog razloga, on je želeo da glumi nezainteresovanost i udaljenost sa mnom prilikom našeg prvog susreta. Dokaz neke čudno razigrane crte u karakteru. Možda? Naravno, u godinama koje su usledile, bio je sve samo ne rezervisan. Čak, sasvim suprotno.

Jennifer Dale i LAZAR

Nakon prvog susreta, često smo se sretali u delu Toronta koji se zove Yorkville. To je bila oblast puna kafića i popularnih mesta. On bi me primetio da prolazim ulicom, prišao bi mi i pitao da odemo na kafu ili piće, a ja sam se uvek pomalo plašila njega. On je bio (i još uvek je) osoba sa jedinstvenim i prilično neobičnim izgledom, i mada se činio bezopasnim, ja sam ipak bila nervozna nakon pristanka da sednem sa njim. Ali konačno, nakon mnogo meseci ovakvih neočekivanih susreta, pristala sam da se nađemo na ručku. Pa, izgleda da smo oboje tog popodneva shvatili da su naše sudbine nekako zapečaćene, da smo prijatelji za ceo zivot. To je veoma čudno, zato što mi potičemo iz tako različitih sredina, i imamo različite načine života, a opet evo već osamnaest godina smo nastavili da budemo posvećeni jedno drugom. On je jedina osoba koju poznajem, koja me još uvek zna nazvati iz vedra neba samo da mi kaže da me voli i da mi šalje “dobru pozitivnu energiju”. To je dar i blagodet njegovog prijateljstva, od kojeg se nikada neću umoriti.

Tokom godina, Lazar i ja smo proveli  mnogo vremena na njegovom balkonu (sa ptičicama i vevericama koje je hranio) deleći snove, priče i strahove. Bodrili smo jedno drugo da istrajemo u borbi da budemo kreativni i da nikada ne izgubimo nadu. On je jedina osoba koju znam, koja će mi zaista dozvoliti da sednem i čitam ceo scenario koji pokušavam da napišem. Slušaće me, reći će svoje mišljenje, i ohrabrivati me. To što je “dupla škorpija” čini ga osećajnim za druge do određenog stepena. Ja verujem, a u mom slučaju, moram da kažem znam da on ume da pročita ili oseti moje raspoloženje i energiju, pa često sebe zateknem kako se polako otvaram i počinjem da delim stvari sa njim. Pričam mu o problemima u vezi, druge lične probleme. Pričam o svim emocionalnim izazovima, o profesionalnim ili kreativnim borbama. Koliko god da je on sam strastan govornik, takođe je odličan slušalac. Dešavalo mi se da sam bila u potpunosti na gubitku, ili zaglavljena kako da rešim neki problem, ili u dilemi kako da se suočim sa nekom situacijom u svom životu. Savet koji bi mi Lazar ponudio najčešće je bio najbolji pristup za rešavanje problema.

Tokom godina, na početku našeg prijateljstva, imali smo priliku da zajedno radimo nekoliko puta na nezavisnim niskobudžetnim (ili bez budžeta) filmovima.

Imam mnogo lepih i srećnih uspomena na Božiće koje je Lazar proveo sa mnom i mojom porodicom, još dok mi je otac bio živ. Takođe, imam i predivne uspomene na vreme koje smo zajedno proveli povodom večernjeg otvaranja pozorišnog festivala, gde je moja sestra Cynthia Dale (takođe glumica) bila glavna zvezda filma The Man of La Mancha. Tada smo putovali vozom iz Toronta na elegantno veče sa šampanjcem i muzikom, i to sa mojim roditeljima, da bi videli njenu predstavu. To je bilo divno, srećno vreme koje smo proveli. Sećam se, Lazar je nosio Versaće odelo te večeri, koje je dobio na snimanju kratkog filma na kom smo zajedno radili te godine, The Lunatic.

Moj otac je bio veoma naklonjen Lazaru. I mada smo sada mnogo ređe zajedno nego ranije, kada god bi Lazar i ja delili hladnu čašu vodke, on bi uvek nazdravljao: - Za Vilija

Obožavam taj njegov gest!

Upoznala sam Lazara sa mnogim kreativnim saradnicima, sa kojima je on posle nastavio lepa prijateljstva. Ti ljudi su mu zahvalni, isto kao i ja što smo mu postali prijatelji. To su ljudi koji su takođe bili inspirisani željom da rade sa njim. Naš prijatelj, filmski reditelj Antonio D’Alfonso, pripisuje zaslugu Lazaru što mu je dao hrabrosti da prihvati izazov da režira film, na kom smo Lazar i ja zajedno radili. To je film Bruco. Glumac Nick Mancuso, koji je takođe radio sa nama na tom filmu, od tada je veoma blizak prijatelj sa Lazarom. Ovaj film počinje sa scenom u kojoj Lazar i ja igramo tango. Pa, da budem iskrena, ja sam igrala tango oko njega, a on uglavnom samo stoji. Ja sam se trudila na sve načine da to izgleda kao da i on igra. Mi smo čudan par u tom filmu, ali to deluje na svoj način i ima neki svoj čudan šarm. Scene iz filma su slične našoj privatno beskrajnoj prisnosti.

Kada me sretne uvek mi ponavlja: - Volecu te zauvek! Ja ne osećam zamor od izricanja, nego sam se predala i prihvatila kao blagoslov. Zove me “moja Jenny”. Govori mi “Moja Jenny” kao da smo ljubavnici. A mi smo, jednostavno,  veoma posvećeni i bliski prijatelji.

Jednom je glumio u jednoj televizijskoj seriji ulogu anđela čuvara. Možda nikada ne bi pogodili da on to jeste. Kada biste ga videli, ili bili u njegovom društvu on bi vas “punio energijom”, sa uzvišenom vibracijom njegovog optimizma i vere. Znam da njemu nije uvek lako da to radi, da bude sve to za nas koji smo beneficirani postojanošću njegovog karaktera. Ali, on to svejedno radi.

Takav je moj Lazar.

NAPOMENA: U osmom poglavlju knjige "LAZAR od salaša do Holivuda" Lazarevi projatelji i saradnici govore o njemu: Mijole Radaković, B.D. Benedikt, Majkl Medson, Nik Mankuso, Dženifer Dejl, Valentajn Lion, Tea Čini, Lin Tremblaj, Diana Dezmari, Dženet Roksborou, Antonio D` Alfonso,  Roberto Ionadi, Goran kalezić, Radomir Raša Miljković, Volter C. Djakomini, Dr Nenad Jovanović, Srđan Vilotijević, Igor Vrabac, Voja Aralica, Rudi Vasić, Suzana Sudar, Viktor Altomare, Erik Etebari, Stevan S Vasiljević, Sergei Nikolich i Džalal Mehri