Bio je to još jedan u nizu nerazjašnjenih slučajeva, kada ne postoji ni jedan dokaz da bi mogao biti rešenje misteriozne smrti neindentifikovane osobe.
Veče se tek počelo razvlačiti kao guma za žvakanje, i lepiti po kosi, prstima i usnama.
Nas dvojica smo prvi ušli u sobu. Ne dirajući ništa, da ne bi ostavljali otiske prstiju, milili smo kao bube po maslinasto zelenom tepihu. U vazduhu kao na dečijoj ljuljašci, igrao se jak miris voska, ali sveću nismo nigde našli.
Telo tamnoputog muškarca, srednjih godina, visine oko sto osamdeset cantimetara, ležalo je na podu, kraj stola. Na stolu smo pronašli pismo. Otvarajući ga, prva rečenica mi je prosto upala u oči, dominirajući na tom papiru svojim velikim i drhtavim slovima, oštrih poput dečijih škrabotina olovkom:
Zbunjen, čitao sam dalje:
"Danima sam tumarao ulicama, zastajao na svakom ćošku, kraj svake table, tražio naziv, tražio ulicu koja zvuči poznato, tražio ime, bilo šta što se rimuje sa mojim otkucajima srca. A onda se jedne noći, pojavila ona. Pozvala me je jednim pogledom oka u noć. I pošao sam. Hvatala mi je dah dugačkim prstima, plela od njega pletenice i perece, pekla ih na vatri svojih životinjskih strasti i ognjenog tela. Mirisala je na rum i vanilu. Bila je kao sveća koja obasjava prve redove još nenapisane pesme. A onda, jedne noći, video sam je na mesečini s drugim. Ljubila ga je isto kao nekada mene, a mesec je tako prokleto sijao. Došlo mi je da ga pojedem samo da bude noć, da ih ne gledam. Od tada iz dana u dan gutam komadiće meseca i svega što me je sećalo na nju. Zato se nemojte začuditi kad vidite sebe kako grickate mesec ili nešto slično, jer ne možete da podnesete mrak od ugašene svetlosti sveće."
Mi smo ostali zbunjeni, a jedan od naših kolega, vodeći zapisnik spomenuo je da je baš ogladneo i da ide nešto da pojede. Nije se dugo vraćao, a sa neba, kao da je nestao mesec. Našli smo ga posle sat vremena, mrtvog. Mirisao je na vosak.
Lekari nisu bili sigurni oko dijagnoze. Pričali su: Ili je srce, ili trovanje hranom, a možda, i jedno i drugo.
Na njegovoj sahrani nije bilo puno sveta. Samo je neko šaputao da ga je žena varala.
Renata Cvetkov
No comments:
Post a Comment