REKLI SU O LAZARU ROCKWOODU - SUZANA SUDAR, NOVINAR

REKLI SU O LAZARU ZA BIOGRAFIJU "LAZAR od salaša do Holivuda" , autora Snežane Pisarić Milić 
 SUZANA SUDAR, NOVINAR

Suzana Sudar,
 novinar

Čovek zemlje

Suzana Sudar: - Moja porodica su ljudi, drveće, ptice, reke, planine... Ja pratim sunce, zvezde, vetar... Poštovanje znači slušati svakog dok ne saslušaš i ne shvatiš, tek je tada moguća ravnoteža i harmonija. To je cilj indijanske duhovnosti i toga se pridržavam, jer to znači biti u isto vreme i slobodan i u miru sa sobom i drugima. Tako žive „ljudi zemlje“ i ja sam usvojio njihovu filozofiju, koja u jednoj reči može da se kaže – jednostavnost, rekao mi je na našem prvom susretu Lale, čovek neobičnog lica i još neobičnije duše.

A takva je i njegova mansarda u kojoj smo se sastajali i u kojoj i danas često okuplja svoje prijatelje čašćavajući ih specijalitetom – Barene kobasice a la Lale. Na tom mestu, koje bih pre nazvala ispovedaonicom, susrela sam najrazličitije ljude koji su ogoleli svoj život pred njim, kao pred nekim indijanskim vračem koji ima lek za sve njihove muke. Među njima je bilo i slavnih i nepoznatih, i milionera i onih koji se muče da sastave kraj sa krajem, i profesora i studenata, mladih glumaca i velikih zvezda, emigranata iz celog sveta... I sve ih je spajala Laletova duša, pitoma i široka kao njegov rodni Sombor.

Iako najviše voli da priča o filmu, svojim ulogama, druženju na setovima, imala sam privilegiju da saslušam njegovu životnu priču. Deo te ispovesti sam objavila u srpskom izdanju nedeljnika „Gloria“, a onaj veći deo ispoštovala i sačuvala za sebe, znajući njegov stav da najintrigantnije delove neće nikada javno ispičati iz poštovanja prema učesnicima tih događaja.

Posle nekoliko godina druženja u Torontu, danas se rado setim njegove dečačke radosti dok priča o nekoj novoj ulozi, njegovog stančića koji podseća na šator Mohavk plemena, pun simbola i boja po kojima Indijanaci žive. Žuta je simbol rađanja sunca, crvena predstavlja strast, zelena je boja prirode. Crna je obeležje destrukcije, plava je boja snova, a bela mira. Ljubičasta je simbol lepote i duha, objašnjavao mi je Lale, dok je kao i uvek strasno palio cigaretu za cigaretom, ispijajući svoje omiljeno piće – vodku.

Brižan i predusretljiv, Lale je umeo da oseti i bez poziva kada je nekom potreban. Tako me je posle nekoliko meseci zatišja nazvao i izdaleka pitao što me nema da se javim. Uz izvinjenje, odgovorila sam kratko da je sve u redu, da ne brine, da sam srećna jer pakujem kofere i vraćam se za Srbiju. Izveo me je u jedan od najlepših restorana u Torontu na ručak da se ispričamo pred odlazak. U toj brzini zaboravih da mu ostavim moj beogradski telefonski broj, ali tome posle nisam pridavala mnogo pažnju jer sam znala da će me, iako ne koristi kompjuter, kad-tad pronaći. Tako se i dogodilo.

List Kanadskih Srba, 
28.11.2013.